Dali e dozvoleno da se klanja zad imam Online vo vreme na Covid19?

Kako što znaete ovaa godina Al Nur odlući da održuvuva klanjanje Taravih namaz vo živo preku internet so cel na našite dzematlii da im se ovozmoži da ja dolovat Ramazanskata atmosfera, i edinstveno kako isklućok poradi Covid19 virusot. Celta beše preku privaten link za konektiranje da se priklučat glavno naši dzematlii i celata stvar da ostane vo našata mala zaednica.

Sepak lesnotijata na širenje informacii i dezinformacii preku internet dovede do toa da bideme prinudeni da izlezeme so objasnuvanje za prićinite koi dovedoa do edno takvo deluvanje , so koe nažalost voopšto ne se zapoznati site onie koi ja kritikuvaat ovaa praksa i mislat deka takviot način na obavuvanje namaz e nevaliden.

Odgovorot na ova prašanje ke bide vo nekolku dela :

  1. Klanjanjeto preku internet nikogaš nemože da bide zamena za namaz vo dzamija

Islamskata ulema e celosno složna po prašanjeto deka vo normalno vreme e celosno nedozvolivo da se obavuva namaz preku internet, TV, radio ili bilo koj drug medium. Na toj način celosno bi se uništila vrednosta na dzamijata kako  eden od najcvrtite temeli na gradenje , educiranje i održuvanje na verskata zaednica.

Sevišniot Allah nareduva vo Suretu- An-nisa 102 Ajet,  duri i vo voena sostojba da se klanja namaz vo dzemaat so toa što edna grupa ke stoi pozadi kako straža.

Allahoviot pratenik i na slep ćovek kako Ibn Ummi Mektum ne mu dozvolil da klanja doma , tuku go pottiknal da go sledi ezanot i se prikluči na dzemaatot i deka nema nikakov ruhsat zanego (Abu Dawud 552)

Pravenjeto dzemaat vo dzamija e sekogaš prioritet i toa e nešto po koe apsolutno nema nikakvo razedinuvanje megu islamskata ulema.  No seto toa važi isklućivo vo normalno vreme. Vo normalno vreme ne samo što čovek mora da prisustvuva na zaednički namaz, tuku mora i samiot saf da bide nabien.Nažalost Covid19 go onevozmoži prisustvoto vo dzamija i zadolzuva održuvanje distanca so drugite luge.

Tokmu zatoa dozvolata lugeto da klanjaat preku internet e isklučivo privremena i predizvikana od ovaa pandemija. Dokolku ovaa praksa prodolži posle virusot toa bi dovelo do slednite dve katastrofalni scenarija

  • Site koi trčaat od rabota da stignat na dzuma namaz ili sekojdnevnite namazi, bi smetale deka nema nikakva potreba da se odi vo dzamija i bi klanjale online vo svoite kancelarii, fabriki, gradilišta itn.
  • Site onie koi se lesno bolni ili ne se osekaat dobro , bi go koristele toa kako izgovor da ne odat vo dzamija i ostanat doma.

Seto ova bi dovelo do toa dzamiite da se prazni i celosno da se izgubi smislata od posetuvanje na Allahovata kukja. Toa e nešto za koe sme strogo protiv zatoa i go predlozivme ova rešenie kako najdobro vo ovaa situacija

 

2:Kukjite kako zamena za dzamiite.

Golemi epidemii go zafatile Islamskiot svet i porano, zatoa togašnata ulema gi predložila kukjite kako privremena zamena . Za muslimanite e dozvoleno da klanjaat vo svoite domovi vo slucaj na proširena bolest, koga postoi opasnost po život itn.

Spored Sahihul Buhari, Ibn Abbas držel hutba vo eden doždliv kalliv den, i koga Muezzinot izgovoril “Hajja ala-ssalah”  (Ajdete na namaz), Ibn Abbas mu naredil da go zameni toa so zborovite “Assalatu fi Bujutikum” (Klanjajte vo svoite domovi), i koga lugeto zbuneto gledale eden vo drug, toj im objasnil deka toa e praksa na Allahoviot pratenik ( vo teški vreminja)

Zatoa klanjanjeto doma so imam koj ima osnovno poznavanje na Allahova kniga i znae napamet nekolku suri  go preporaćuvame kako vtoro rešenie i našite dzematlii bea celosno zapoznati so ovaa preporaka.

No fakt e deka e apsurdno da se zemaat  fetvi od poranešnata ulema koi ne se sovpagaat so denešnata situacija poradi dve prićini

  •  Vo islamskata istorija ne e zabeležano deka imalo epidemija koja go zafatila cel islamski svet i bukvalno sekoja dzamija bila zatvorena.
  • Nikogaš nemalo epidemija od vakvi razmeri vo vreme na visoka tehnologija i napredni sretstva za komunikacija.

Sepak citiranje na poranešna ulema za situacija vo koja nikogaš ne se našle e samo običen obid za manipulacija so mislenjata na lugeto. Sosema e besmisleno da se zboruva deka deka klanjanjeto preku internet vo vreme na Covid19 e nevalidno, a da se zemaat za dokaz fetvi na alimi od 500-1000 godini.

3.Dali fetvite može da se promenat spored vreme i mesto?

Ovoj princip e izrazen od eden del od ulemata preku ovie zborovi ” Promenata na verskite pravila spored promenlivi vreminja ne smee da bide odbiena” ; Sharh al-Qawaa’id al-Fiqhiyyah  od al-Zarqa, strana 227

Vo ovoj slucaj vremeto vo koe živeeme vladee strašna epidemija, a mestoto koe treba da e sobiralište za vernicite (dzamijata) e zatvoreno, zatoa i vo ova vreme važat posebni pravila koi ne se odnesuvaat na drugite vreminja.

Šeriatskite pravila i zakoni se od sevišniot Allah i sigurno se posveteni na čovekovoto dobro, no so ogled na toa deka tie  važat za site vreminja i site mesta, istite  se dinamični i podležat na promena vo odredeni uslovi. Dr. Muhammed Iqbal veli: Šeriatot e nepromenliv vo svoite principi, no vosebe sodrži mehanizmi za promena i adaptacija.

So cel interpretiranje na Kuranot i Hadisot da deluvaat na novi prasanja, jasna distinkcija e napravena pomegu Usul (principi) i Furua (granki), i fetvi se davaat bazirano na tie vospostaveni Zlatni pravila , so golem naglasok na koristite  (Mesalih) i celite (Mekasid). Zatoa e strogo zabraneto vadenje na rabotite od kontekst. Po ova prašanje se proiznesuva Ibn Kajjim koj veli:

Koj izdava fetvi bazirajki se  na tekst od tradicijata, bez da posveti vnimanie na nivnite običai, koristi, vremeto vo koe se naogja, i posebnite uslovi , e zabludan čovek i gi upatuva drugite vo zabluda

Šerijatskite principi se fiksni no se razlikuvaat  po vreme i mesto. Toa vo nikoj slučaj ne znači tumaćenje na verata svoevolno, tuku zemanje na predvid novonastanata situacija i usoglasuvanje na šeriatskite pravila so nea.

4. Dali Al Nur e edinstvena dzamija što održuva Online  taravija?

Pokraj golemiot broj na lokalni dzamii, eve mala lista na drugi golemi dzamii i fetvi od druga ulema:

  • Pretsedatelot na Megjunarodnata Unija na Alimi, Ahmed Rajsuni (Zamenik na Jusuf el Kardavi) veli: Postojat golem broj na fetvi koi dozvoluvaat klanjanje so Imam preku internet ili TV vo živo barem za teravija.
  • Islamskiot Institut vo Toronto , Kanada se proiznese so slednata fetva: Namazot online vklućuvajki Dzuma namaz moze da se obavuva isklučivo privremeno
  • Islamskiot Centar vo finska obavuva duri i Online dzuma namaz

    Golem del lokalni dzamii vo zapadniot svet

5. Zašto golem del od ulemata vo golemite islamski zemji ne poddržuva takva praksa?

Postoi golema razlika megju dzemaat od 200 luge i državi kako Indonezija, Turcija, Egipet , Bangladesh itn. Ovie državi imaat naselenie od stotici milioni, i sosema normalno e ulemata da se plaši da izdade fetva na tolku golem narod znaejki so sigurnost deka taa vo idnina bi se zloupotrebila.Od druga strana ogromno mnozinstvo na ulemata vo Islamskite zemji nemože da donese nikakva fetva bez dozvola na političkite vlasti vo zemjata.

Dzematite vo zapadnite zemji se mnogu mali, imaat celosna sloboda vo donesuvanjeto odluki i e posvesna za možnostite koi gi nudi tehnologijata.

 

Edna or retkite zemji kade ulemata ima visoko vlijanie vrz politikata e Pakistan. Tamu neprečeno rabotat dzamiite , no se klanja so odvoeni safovi što e nedozvolivo vo normalni uslovi. Ovde e upotrebeno zlatnoto pravilo na isklućok.

6. Avtoritetot na Imamot

Lugeto sekogaš sakaat da gi predvodi nekoj koj ima avtoritet. Avtoritetot na imamot e tokmu steknat od negovoto sistematsko poznavanje na šeriatot. Kako što lugeto nesakaat da gi lekuva doktor bez diploma, ili da gi vozi šofer na avtobus bez vozaćka taka vo golema mera nesakaat da gi predvodi nekoj koj ne ja poznava Allahova kniga dovolno , iako toa e verski dozvoleno.

Edna od glavnite prićini poradi koja se odlućivme da vršime online prenos na Taravih namaz beše lesnotijata so koja dzematliite možat da ja soberat svojata familija na namaz koga znaat deka ima profesionalen imam koj ke gi predvodi makar i online.

7. Reakciite na lugeto 

Lugeto koi se priklućuvaat online da klanjaat so nas celosno pozitivno gledaat na ovaa praksa. Del od niv kažuvaat deka go doživeale Ramazan i Taravih namazot so žar, solzi i visoka volja.

Sporedete go toa so lugeto koi nemožat da ja soberat svojata familija, ili tie koi nema voopšto da klanjaat, ili treti koi ke go sprovedat ova zlatno vreme za ibadet so komentiranje na socijalnite mreži.

8.Zaklučoci

  • Dzamijata e sekogaš na prvo mesto
  • Koj može da ja sobere svojata familija i da gi predvodi vo namaz vo tekot na cel Ramazan neka go zeme toa kako prioritet.
  • Ovaa naša praksa e isklućivo privremena
  • Postojat mnogu drugi dzamii vo svetot kade se primenuva istoto
  • Vklućuvanjeto i isklućuvanjeto od Taravijata vo živo e so samo edno kopće. Sekoj koj misli deka može na poubav način da gi sprovede nokite vo ovoj mubarek mesec e celosno poddržan od naša strana.